latinica | english

Новац на тлу Србије

Више о историјату новца [...]

Концепцијом сталне поставке "Новац на тлу Србије" приказан је преглед новца који је био у употреби на територији Србије од његове најраније појаве до савременог доба и последњих новчаних емисија. Према тој концепцији, гледано хронолошким следом, новац је изложен у оквиру следећих група:

Новац античког периода

Грчки новац

Најстарији новац потиче из IV века пре нове ере, а ковали су га грчки градови. Посебно се истиче новац града Атине и хеленистичких македонских владара, Филипа II и Александра Великог.

Римски новац

Током II и I века старе ере Римска Република ковала је чувени сребрни новац – денар (lat. denarius), чији је назив и данас присутан у називима националних монета разних земаља, међу њима и данашње Србије. Кован је у злату, сребру и бронзи. На аверсу је увек представљен лик владара или члана владарске породице, а на реверсу митолошки и историјски садржаји.

Средњовековни новац

Византијски новац

Византијски новац је од V до XIII века значајно присутан на подручју данашње Србије, с обзиром на дуготрајну доминацију и утицај Византије на Балкану током тог периода. У иконографском смислу, византијски новац, са представама владара, светаца и Христа, носи основну поруку о јединству божанске и овоземаљске власти.

Новац српских средњовековних владара

Традиција ковања новца у средњовековној српској држави започиње у XIII веку.

Новац из периода Краљевства обухвата ковања краља Стефана Драгутина, а потом и осталих владара из тога доба.

Царски период је представљен бројним емисијама цара Душана, за време чије владавине ковање новца по први пут у српској историји бива уређено Законом,  усвојеним 1354. године. Својим значајем и лепотом представе двају анђела, који у лету крунишу цара, издваја се  «крунидбени динар« цара Душана.

Период после пораза српске војске у бици на Марици обележило је јачање самосталности локалних владара, чија се моћ огледала и кроз право ковања новца за области у којима су вршили апсолутну власт. Српска средњовековна држава и српски динар нестају са историјске сцене у XV веку падом Србије под отоманску власт.  

Новац новог века

Услед губитка самосталности српске средњовековне државе, на подручју данашње Србије у употреби је био све до половине 19. века новац страних држава, претежно турски, а поред њега и дубровачки, венецијански, аустријски, угарски и новац европских монархија тога доба.

Национална монета у обновљеној Србији 1868-1918.

Упоредо са успешним политичким ослобађањем од турске зависности, учињени су у обновљеној Србији први кораци ка успостављању сопственог монетарног система. За време владавине кнеза Михаила, 1868. године, искован је први бакарни новац. Први сребрни новац искован је 1875. године, када је успостављена национална монетарна јединица – динар, док је први златни новац издат 1879. године.

Издавање новчаница започиње оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије 1884. године, када је у Бриселу штампана прва новчаница у апоену од 100 динара. Закључно са 1918. годином новчанице се штампају  у иностранству, углавном у Белгији и Француској. 
Краљевина Србија је до 1917. године наставила и са емитовањем серија кованог новца.

Новац Југославије

Изложбом су представљена сва издања новчаница и кованог новца настала у периодима: Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, као и издања после Другог светског рата до последњих новчаних емисија у Југославији 2003. године.

Посебна пажња посвећена је првој новчаници, штампаној у Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер 1929. године, исте године када је пуштена у рад штампарија, и првој серији кованог новца израђеној 1938. године, када је почела да ради и ковница новца.

Новац Народне банке Србије

Настанком нове државне заједнице Србија и Црна Гора у фебруару 2003. године, Народна банка Југославије прераста у Народну банку Србије, која емитује новац намењен оптицају на територији Републике Србије. На новцу је најуочљивија промена назива емитента – на месту НБЈ стоји НБС, а потом и промена симбола – државни грб СР Југославије замењен је амблемом НБС.

Усвајањем декларације о независности Црне Горе у Народној скупштини Црне Горе, 3. јуна 2006. године, и одлуком Народне скупштине Србије од 5. јуна 2006. године, Република Србија постала је државно-правни следбеник Државне заједнице Србија и Црна Гора, а Народна банка Србије наставила је да пушта у оптицај новац са обележјима Републике Србије.

На изложби је представљен  одабир  пригодног кованог новца, чијим је издавањем од 1968. године Народна банка  обележила бројне догађаје и јубилеје од значаја за земљу или од ширег међународног значаја.

 

 

 

 

Antički novac

Aleksandar-III-Makedon_manja

rim-republika-denar_manja

Hadrijan_117_138_manja

Vasilije-II-976-102_manja

8_milutin_manja

9_dusan_manja

11_milandor-AV_manja

Savremeni novac

novcanica_od_1000_din_manja

15_desetdinzin_manja

novcanica_od_5000din

kovanica-100-din-1988_manja

Opticajni novac