latinica | english

"Одраз стварности" - Изложба фотографија Марка Стојановића, вицегувернера Народне банке

У оквиру програма манифестације "Ноћ музеја", која је одржана 16. маја 2009. године отворена је изложба фотографија Марка Стојановића, једног од оснивача и у два наврата (1890-1902. и1912-1923) вицегувернера Народне банке Србије.

Изложбом под називом "Одраз стварности" први пут су јавности  представљене фотографије  које осликавају живот престонице и Народне банке с краја 19. и почетка 20. века.

Године 2008. издата је фото-монографија Бранира Дебељковића "Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића", коју је за штампу припремио његов син Душан Дебељковић. Народна банка је њено издавање финансијски помогла. Захваљујући том залагању, у архиву Народне банке се нашло похрањено око 500 дигиталних копија фотографија аутора Марка Стојановића, изворно снимљених крајем 19. и у првим деценијама 20. века.

Марко Стојановић је рођен 15. априла 1844. године у Шапцу. У Београду је завршио гимназију, а потом и студије права на Великој школи. Кратко је радио у државној служби, да би се 1870. године посветио адвокатури. Као врстан познавалац права, Стојановић је био адвокат и пуномоћник краља Милана Обреновића. Захваљујући ретком говорничком дару и адвокатској вештини, у чувеној парници око Коларчевог тестамента, 1870-1880. године, однео је победу бранећи Коларчеву последњу жељу да се оснује задужбина за добробит српског народа.

Као адвокт, учествовао је у оснивању Народне банке. Био је члан њеног Управног одбора и уједно правни заступник, а у два наврата и вицегувернер (1890-1902. и 1912-1923). Близак пријатељ и сарадник гувернера Ђорђа Вајферта, радио је на обликовању и правном утемељењу Народне банке кроз израду бројних предлога статуа, правилника и осталих унутрашњих аката. Као личност од великог угледа у Народној банци, учествовао је у спасавњу њене имовине преко Ниша, Крушевца, Скопља, Солуна и Марсеја. Мата Јовановић,члан Надзорног одбора Народне банке, у својим сећањима каже да су на вест о аустроугарском ултиматуму Краљевини Србији чланови Главног одбора, схвативши да предстоји исељење трезора и других вредности, "упрли очи у Марка Стојановића", питајући га погледом како посттупити у тешким околностима.

Поред свог јавног рада у адвокатури и у Народној банци, Марко Стојановић се представио и као врстан фотограф. Према професору Дебељковићу, највероватније је да се фотографијом почео бавити деведесетих година 19. века, и то под утицајем Анастаса Јовановића, родоначелника српске фотографије.

Аутори изложбе су за ову прилику, правећи одабир из фотографског опуса Марка Стојановића, фотографије сврстали у неколико тематских целина, с намером да представе његове радове који сведоче о различитим тренуцима из живота престонице, као и о њеним личностима. Без претензија о уметничкој вредности фотографија, Стојановић је као фотограф неусиљен и опуштен као и ликови које фотографише. Управо зато фотографије су, између осталог, неизбрисиво сведочанство о преображају Београда на прелазу из 19. у 20. век и о људима који су у њему живели и радили, без обзира на то да ли су припадници елите или обични, мали људи.