Link

Main Menu

Osnovnom izložbenom postavkom &bdquo;Novac na tlu Srbije&rdquo; predstavljeni su istorijski tokovi i razvoj novca na prostoru današnje Srbije, počev od njegove najranije pojave do savremenog doba.

Izlaganjem odabranih primeraka iz Numizmatičke Zbirke Narodne banke Srbije na osnovnoj izložbenoj postavci &bdquo;Novac na tlu Srbije&ldquo;, smeštenoj u centralnom holu zdanja Banke u Ulici kralja Petra 12, dat je pregled novca koji je bio u upotrebi na teritoriji naše zemlje, počev od njegove najranije pojave do savremenog doba i poslednjih novčanih emisija.

Tradicija upotrebe novca na prostorima današnje Srbije veoma je duga i seže u daleku prošlost. Najstariji primerci potiču iz VI&ndash;V veka p. n. e. Oni pripadaju kovanju grčkih gradova i svedoče o ranim dodirima stanovništva Balkana s razvijenim antičkim svetom. Sledi kovanje makedonskih vladara, Filipa II i Aleksandra Velikog, zatim jadranskih gradova Apolonije i Dirahiona, kao i srebrni novac Kelta, koji su živeli u oblasti današnjeg Srema i Beograda, gde su i kovali svoju monetu. Dugotrajna i snažna dominacija Rimskog carstva u periodu od I do V veka n. e. uslovila je otvaranje dveju značajnih kovnica rimskog novca na području današnje Srbije &ndash; Sirmijum (Sremska Mitrovica) i Viminacijum (Kostolac). Naziv osnovne rimske monete &ndash; denar, preko srpskog srednjovekovnog kovanja i, nadalje, preko kovanja obnovljene Srbije u XIX veku, zadržao se do danas u nazivu dinar &ndash; osnovne novčane jedinice monetarnog sistema savremene Srbije. Period od osnivanja samostalne srpske države u srednjem veku obeležen je opticajem novca koji su kovala varvarska plemena, a zatim moćna Vizantijska imperija.Prvi pomen &bdquo;srpskih dinara&rdquo; nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Međutim, dosadašnja istraživanja upućuju na kralja Radoslava (1227&ndash;1234), koji se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac. Novac su sve do pada Despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to širom teritorije srpske srednjovekovne države, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra kao što su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trepča i drugi. Taj novac zvao se dinar i predstavlja jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku. Brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca, shodno vrhuncu moći srednjovekovne Srbije, dolaze do izražaja u kovanju najvećeg srpskog vladara, kralja (1331&ndash;1346), a potom cara (1346&ndash;1355), Dušana, kada srpska država obimom monetarne produkcije prevazilazi susedne zemlje toga vremena.Usled gubitka samostalnosti srpske države, sve do sredine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta stranih država. U periodu turske prevlasti, na teritoriji današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca, Novo Brdo, Kučajna i Beograd. Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca &ndash; para &ndash; prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara.

Tematskom izložbom pod nazivom &ldquo;Falsifikati&rdquo; predstavljeni su falsifikati i originali novčanica izabranih apoena domaće i nekih stranih valuta.&nbsp;

Kada je reč o zaštiti novčanica od falsifikovanja, Narodna banka Srbije u njihovoj izradi primenjuje svetska dostinuća u toj oblasti. Nove dinarske novčanice sadrže kombinaciju vidljivih i nevidljivih zaštitnih obeležja. Rezultat toga je serija novčanica koja je izuzetno dobro zaštićena od falsifikovanja i, istovremeno, jednostavna za proveru.

Tematskom izložbom pod nazivom &bdquo;Falsifikati&rdquo; predstavljeni su falsifikati i originali novčanica izabranih apoena domaće i nekih stranih valuta. Posetioci izložbe imaju priliku da se, poređenjem falsifikovanih i originalnih novčanica, upoznaju sa elementima zaštite novčanica od falsifikovanja i time smanje rizik da i sami dođu u posed falsifikovanog novca. Koliko danas razvoj tehnologije doprinosi usavršavanju falsifikata i njihovom sve težem prepoznavanju, svedoče izloženi &bdquo;superdolar&rdquo;, apoen od 100 dolara, i &bdquo;superevro&rdquo;, apoen od 200 evra, koji su izuzetno uspešno izrađeni.
Vidljiva obeležja zaštite na novčanici na koja treba obratiti pažnju jesu: duboka štampa, vodeni znak, zaštitna nit, prozirni registar, kinegram i optički varijabilne boje.
U svakodnevnoj upotrebi novčanica uvek treba proveriti više od jednog zaštitnog elementa, koristeći tri vrlo jednostavna testa: OSETI, POGLEDAJ i NAGNI.

Izložbom je prikazan proces nastajanja kovanog novca, od rada na skicama budućeg izgleda novca, preko izrade poluproizvoda i alata za kovanje, do samog postupka kovanja novca.

Izrada i izdavanje novca jedno je od bitnih obeležja suverenosti svake države. Zbog toga se u vizuelno rešenje novca, pored oznake nominalne vrednosti i godine kovanja, uvode i određeni elementi kao što su grb, amblemi i natpisi koji označavaju državu, odnosno banku emitenta. Osim osnovne funkcije &ndash; sredstva plaćanja &ndash; novac ima i kulturnu i sociološku vrednost, kao i brojne druge vrednosti.

Povodom puštanja u opticaj nove serije kovanog novca Narodne banke Srbije u apoenima od 1, 5 i 10 dinara otvorena je 1. jula 2005. godine tematska izložba &laquo;Izrada kovanog novca &ndash; od idejnog rešenja do realizacije&raquo;. Izložbom je prikazan proces nastajanja kovanog novca, od rada na skicama budućeg izgleda novca, preko izrade poluproizvoda i alata za kovanje, do samog postupka kovanja novca.
Počeci upotrebe kovanog novca vezuju se za najstarije datume u istoriji. Postupak proizvodnje kovanog novca koji je tada ustanovljen vremenom je usavršavan primenom savremenih tehnoloških rešenja. Kovnice novca u Evropi do sredine 16. veka bile su svojevrsne umetničke radionice i u njima se odvijao celokupan proces proizvodnje novca, korišćenjem malobrojnog, ručno izrađenog alata. Usavršavanjem procesa njegove proizvodnje, koje je započelo mašinskim kovanjem, došlo se do novog kvaliteta &ndash; pre svega u izgledu novca, čije karakteristike tim načinom kovanja postaju ujednačenije i predstavljaju jedinstvenu poruku u likovnom i tehničkom smislu.
U izradi kovanog novca koriste se različite legure metala, i to onih čiji sastav pogoduje procesu kovanja. Moderan novac namenjen opticaju pretežno se izrađuje od legura koje sadrže bakar, nikl, cink i aluminijum; danas se kao legura često koriste novo srebro i nordijsko zlato (od nordijskog zlata izrađeni su &ndash; apoeni centa evra).
Kovani novac koji Narodna banka Srbije izdaje za potrebe opticaja u Republici Srbiji izrađuje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca &ndash; Topčider, specijalizovana organizacija u sastavu Narodne banke Srbije. Njegova duga tradicija u izradi kovanog novca datira još iz vremena Kraljevine Jugoslavije, kada su 1938. godine instalirana postrojenja za kovanje novca, što je i bio početak rada Kovnice.

Izložba fotografija Foto-kluba Beograd biće otvorena u ponedeljak, 6. oktobra, u 19 časova, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji, Nemanjina 17.&nbsp;
Predsednik Foto-kluba Beograd Vojislav Luković (KMF FSS) o ovoj izložbi kaže: &bdquo;Izložbu čine 82 fotografije 24 savremena autora i 65 fotografija &rsquo;starih&rsquo; autora koji su u prošlom vremenu ostavili traga u srpskoj fotografiji.&nbsp;
Od pejzaža do portreta, u crno-beloj tehnici analogne fotografije ili u kolor-tehnici digitalnog zapisa, članovi najstarijeg foto-kluba u Srbiji prikazuju svoje individualne pristupe.&nbsp;
Tokom 86 godina postojanja, kroz dva veka i nekoliko država, radeći tiho, iz prikrajka, kao udruženje ljubitelja fotografije koji ne žive od fotografije, ali žive za fotografiju &ndash; o &rsquo;svom ruvu i svom kruvu&rsquo; &ndash; FK Beograd je iznedrio mnoge autore koji su ušli u istoriju fotografije Srbije. Kroz radost stvaranja, oni svojim radovima svedoče trenutke prolaznosti koji ostaju zabeleženi za večnost&rdquo;.&nbsp;
Izložba će biti otvorena do 20. oktobra, svakog radnog dana od 10 do 18 časova. Ulaz je slobodan.

1760098414_6ce0b7_слађана_радовановић_црна_пластика_(1).png

1760098446_a6da49_pavel_surovi_groficaa_batori.png

1760098472_7582a6_едо_иглич_кловн_1.png

Izložba fotografija Foto-kluba Beograd biće otvorena u ponedeljak, 6. oktobra, u 19 časova, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji, Nemanjina 17...

Izložba fotografija „Zvuci postojanja”

U okviru Međunarodnog festivala fotografije &bdquo;Vizualizator&rdquo;, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji (Nemanjina 17) u utorak, 2. decembra, u 19 časova, biće otvorena izložba fotografija&nbsp;&bdquo;Zvuci postojanja&rdquo;&nbsp;Strahinje Vukića.&nbsp;
Strahinja Vukić (1997, Čačak)&nbsp;je radio na dokumentarnim i igranim filmovima razvijajući prepoznatljiv senzibilitet koji predstavlja kombinaciju dokumentarnog pogleda i suptilne emotivnosti. Izlagao je na više grupnih izložbi u Beogradu i Čačku, uključujući izložbu studenata Fakulteta dramskih umetnosti &bdquo;Identiteti&rdquo; u Studentskom kulturnom centru. U seriji&nbsp;&bdquo;Zvuci postojanja&rdquo;&nbsp;donosi istovremeno jednostavne i intenzivne vizuelne zapise, u kojima predmeti poprimaju karakter portreta, dok prostor postaje nosilac intimnih tragova svakodnevice. Vukićev rad je i dokumentaran i intiman, a vizuelni jezik zasniva se na preciznom posmatranju, spontanosti i atmosferi. &nbsp; &nbsp;
Trinaesto izdanje festivala&nbsp;&bdquo;Vizualizator&rdquo;, pod sloganom&nbsp;&bdquo;Budi prisutan&rdquo;, održava se od&nbsp;18. novembra do 15. decembra 2025. godine&nbsp;u više gradova Srbije. Publiku očekuje više od deset izložbi autora iz sedam zemalja, radionice, panel-diskusije itd. Festival su podržali: Misija OEBS-a u Srbiji, ambasade Italije, Češke, Švajcarske, Norveške i Portugalije, Turistička organizacija Beograda, Alma Kvatro, Info Medija Grup i NS Plakat.
Izložba u Narodnoj banci Srbije moći će da se pogleda do 10. decembra, radnim danima od 10 do 18 časova.

1764518554_966338_pozivnica-strahinja-vukic-v2.png

U okviru Međunarodnog festivala fotografije &bdquo;Vizualizator&rdquo;, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji biće otvorena izložba fotografija &bdquo;Zvuci postojanja&rdquo; Strahinje Vukića.