Новац на тлу Србије

Историјат новца

Традиција употребе новца на просторима данашње Србије веома је дуга и сеже у далеку прошлост. Најстарији примерци потичу из VI–V века п. н. е. Они припадају ковању грчких градова и сведоче о раним додирима становништва Балкана с развијеним античким светом. Следи ковање македонских владара, Филипа II и Александра Великог, затим јадранских градова Аполоније и Дирахиона, као и сребрни новац Келта, који су живели у области данашњег Срема и Београда, где су и ковали своју монету. Дуготрајна и снажна доминација Римског царства у периоду од I до V века н. е. условила је отварање двеју значајних ковница римског новца на подручју данашње Србије – Сирмијум (Сремска Митровица) и Виминацијум (Костолац). Назив основне римске монете – денар, преко српског средњовековног ковања и, надаље, преко ковања обновљене Србије у XIX веку, задржао се до данас у називу динар – основне новчане јединице монетарног система савремене Србије. Период од оснивања самосталне српске државе у средњем веку обележен је оптицајем новца који су ковала варварска племена, а затим моћна Византијска империја.

Први помен „српских динара” налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Међутим, досадашња истраживања упућују на краља Радослава (1227–1234), који се сматра првим српским владарем који је ковао сопствени новац. Новац су све до пада Деспотовине, 1459. године, наставили да кују готово сви српски владари, и то широм територије српске средњовековне државе, у ковницама које су се налазиле у близини бројних рудника сребра као што су Брсково, Рудник, Ново Брдо, Сребрница, Трепча и други. Тај новац звао се динар и представља једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Бројност, разноврсност и лепота тог новца, сходно врхунцу моћи средњовековне Србије, долазе до изражаја у ковању највећег српског владара, краља (1331–1346), а потом цара (1346–1355), Душана, када српска држава обимом монетарне продукције превазилази суседне земље тога времена.

Услед губитка самосталности српске државе, све до средине XIX века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца, Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца – пара – присутан је и данас као назив стотог дела српског динара.

з

Излагањем одабраних примерака из Нумизматичке Збирке Народне банке Србије на основној изложбеној поставци „Новац на тлу Србије“, смештеној у централном холу здања Банке у Улици краља Петра 12, дат је преглед новца који је био у употреби на територији наше земље, почев од његове најраније појаве до савременог доба и последњих новчаних емисија. У складу с том концепцијом, а пратећи хронолошки след, новац је изложен у оквиру следећих група.

Концепцијом сталне поставке „Новац на тлу Србије” приказан је преглед новца који је био у употреби на територији Србије од његове најраније појаве до савременог доба и последњих новчаних емисија. Према тој концепцији, гледано хронолошким следом, новац је изложен у оквиру следећих група:

Новац античког периода

Грчки новац

Најстарији новац на изложби потиче из периода V–IV века п. н. е. и представља ковање античких грчких градова у којем се посебно се истиче новац града Атине. Нешто каснији, хеленистички период, представљен је, између осталих, примерцима македонских владара, Филипа II и Александра Великог.

Римски новац

Чувени римски сребрни новац – денар (од латинског denarius), чији је назив до данас остао присутан у називима националних монета различитих земаља, између осталих и Републике Србије, на подручје наше земље улази у оптицај током II и I века п. н. е. Ширењем граница Римског царства, које су почетком I века н. е. обухватиле и територију данашње Србије, римски новац, на изложби представљен примерцима од злата, сребра и бронзе, међу становништвом настањеним на овим просторима бива уведен у интензиван оптицај.

Средњовековни новац

Византијски новац

С обзиром на дуготрајну доминацију и утицај Византије на Балкану у периоду од V до XIII века, њен новац значајно је присутан на подручју данашње Србије. Византијски новац, кован најчешће у бронзи, потом у злату и веома ретко у сребру, као и његов оптицај током овог дугог периода на подручју данашње Србије, заступљен је примерцима владара чији је утицај био најизраженији.

Новац српских средњовековних владара

Традиција ковања новца у средњовековној српској држави започиње у XIII веку када настаје сребрни и бакарни новац краља Стефана Радослава, израђен по угледу на новац који су ковали његови савременици, византијски цареви.

Део Нумизматичке збирке Народне банке Србије којим је обухваћено ковање српских владара у средњем веку представља новац почев од Стефана Драгутина, а потом и осталих владара из периода Краљевства. Царски период представљен је бројним емисијама цара Душана, за време чије владавине, 1354. године, ковање новца први пут у српској историји бива уређено законом. Период после пораза српске војске у бици на Марици обележен је јачањем самосталности локалних владара, чија се моћ огледала и кроз право ковања новца. Владавина последњих српских средњовековних владара, деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, такође је представљена њиховим новчаним издањима. Падом Србије под османлијску власт у XV веку, са историјске сцене нестају српска средњовековна држава и српски средњовековни новац – динар.

Новац новог века

Услед губитка самосталности српске средњовековне државе, на подручју данашње Србије је све до половине XIX века у употреби био новац страних држава, претежно турски, а поред њега и даље венецијански и дубровачки, потом аустријски, угарски, као и новац европских монархија тога доба, Француске, Шпаније, Холандије, Русије и италијанских и немачких земаља.

Османлијско царство постепено заузима огромне просторе у Азији, Европи и Африци. Србија остаје под влашћу Турске готово пет векова и за то време ковнице турског новца радиле су и у Србији, као и читавом Царству.

Национална монета у обновљеној Србији 1868–1918.

Посебна пажња на изложби посвећена је домаћем новцу, од његове поновне појаве за време владавине кнеза Михајла Обреновића до последњих новчаних издања Републике Србије.

Године 1868, након што је протекло више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, искован је први новац у обновљеној Србији. Овај новац Кнежевине Србије кован је у бакру, док је први сребрни новац искован 1875. године, када је успостављена национална монетарна јединица – динар. Након признавања пуне независности на Берлинском конгресу 1878. године, наредне, 1879, у Србији је издат први новац од злата, у апоену од 20 динара. Оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије 1884. године, када је штампана прва српска новчаница у вредности од 100 динара платива у злату, започело се са издавањем папирног новца у Краљевини Србији. Народна банка Краљевине Србије је закључно са 1918. годином издала укупно девет банкнота. Све оне штампане су у иностранству, у Белгији и Француској. Упоредо са издавањем новчаница, Краљевина Србија је, закључно са 1917. годином, наставила са емитовањем серија кованог новца.

Новац Југославије

На изложби су представљена сва издања новчаница и кованог новца Југославије, државе настале након уједињења јужнословенских народа 1918. године. Овај новац уједно је одраз бурних историјских, друштвених, политичких и економских прилика и околности кроз које је ова држава пролазила, као и промена државних и друштвених уређења током свог вишедеценијског трајања. Од тридесетих година XX века наш новац коначно почиње да се израђује у земљи, у Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, у којем и данас настају издања новца намењена оптицају. Поред прегледа новца који је у био у оптицају периоду Краљевине, затим социјалистичке Југославије, представљен је и одабир пригодног кованог новца чијим издавањем од 1968. године Народна банка бележи бројне догађаје и јубилеје од значаја за земљу или од ширег међународног значаја.

Новац Народне банке Србије

Настанком нове државне заједнице Србије и Црне Горе 2003. године, Народна банка Југославије постаје Народна банка Србије и почиње да емитује новац намењен оптицају на територији Републике Србије. Ова пракса настављена је и када је Република Србија проглашењем суверенитета од стране парламента, јуна 2006. године постала самостална држава, што је на изложби представљено новчаницама и кованим новцем који су данас у оптицају.