Link

Main Menu

Основном изложбеном поставком &bdquo;Новац на тлу Србије&rdquo; представљени су историјски токови и развој новца на простору данашње Србије, почев од његове најраније појаве до савременог доба.

Излагањем одабраних примерака из Нумизматичке Збирке Народне банке Србије на основној изложбеној поставци &bdquo;Новац на тлу Србије&ldquo;, смештеној у централном холу здања Банке у Улици краља Петра 12, дат је преглед новца који је био у употреби на територији наше земље, почев од његове најраније појаве до савременог доба и последњих новчаних емисија.

Традиција употребе новца на просторима данашње Србије веома је дуга и сеже у далеку прошлост. Најстарији примерци потичу из VI&ndash;V века п. н. е. Они припадају ковању грчких градова и сведоче о раним додирима становништва Балкана с развијеним античким светом. Следи ковање македонских владара, Филипа II и Александра Великог, затим јадранских градова Аполоније и Дирахиона, као и сребрни новац Келта, који су живели у области данашњег Срема и Београда, где су и ковали своју монету. Дуготрајна и снажна доминација Римског царства у периоду од I до V века н. е. условила је отварање двеју значајних ковница римског новца на подручју данашње Србије &ndash; Сирмијум (Сремска Митровица) и Виминацијум (Костолац). Назив основне римске монете &ndash; денар, преко српског средњовековног ковања и, надаље, преко ковања обновљене Србије у XIX веку, задржао се до данас у називу динар &ndash; основне новчане јединице монетарног система савремене Србије. Период од оснивања самосталне српске државе у средњем веку обележен је оптицајем новца који су ковала варварска племена, а затим моћна Византијска империја.Први помен &bdquo;српских динара&rdquo; налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Међутим, досадашња истраживања упућују на краља Радослава (1227&ndash;1234), који се сматра првим српским владарем који је ковао сопствени новац. Новац су све до пада Деспотовине, 1459. године, наставили да кују готово сви српски владари, и то широм територије српске средњовековне државе, у ковницама које су се налазиле у близини бројних рудника сребра као што су Брсково, Рудник, Ново Брдо, Сребрница, Трепча и други. Тај новац звао се динар и представља једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Бројност, разноврсност и лепота тог новца, сходно врхунцу моћи средњовековне Србије, долазе до изражаја у ковању највећег српског владара, краља (1331&ndash;1346), а потом цара (1346&ndash;1355), Душана, када српска држава обимом монетарне продукције превазилази суседне земље тога времена.Услед губитка самосталности српске државе, све до средине XIX века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца, Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца &ndash; пара &ndash; присутан је и данас као назив стотог дела српског динара.

Тематском изложбом под називом &ldquo;Фалсификати&rdquo; представљени су фалсификати и оригинали новчаница изабраних апоена домаће и неких страних валута.&nbsp;

Када је реч о заштити новчаница од фалсификовања, Народна банка Србије у њиховој изради примењује светска достинућа у тој области. Нове динарске новчанице садрже комбинацију видљивих и невидљивих заштитних обележја. Резултат тога је серија новчаница која је изузетно добро заштићена од фалсификовања и, истовремено, једноставна за проверу.

Тематском изложбом под називом &bdquo;Фалсификати&rdquo; представљени су фалсификати и оригинали новчаница изабраних апоена домаће и неких страних валута. Посетиоци изложбе имају прилику да се, поређењем фалсификованих и оригиналних новчаница, упознају са елементима заштите новчаница од фалсификовања и тиме смање ризик да и сами дођу у посед фалсификованог новца. Колико данас развој технологије доприноси усавршавању фалсификата и њиховом све тежем препознавању, сведоче изложени &bdquo;супердолар&rdquo;, апоен од 100 долара, и &bdquo;суперевро&rdquo;, апоен од 200 евра, који су изузетно успешно израђени.
Видљива обележја заштите на новчаници на која треба обратити пажњу јесу: дубока штампа, водени знак, заштитна нит, прозирни регистар, кинеграм и оптички варијабилне боје.
У свакодневној употреби новчаница увек треба проверити више од једног заштитног елемента, користећи три врло једноставна теста: ОСЕТИ, ПОГЛЕДАЈ и НАГНИ.

Изложбом је приказан процес настајања кованог новца, од рада на скицама будућег изгледа новца, преко израде полупроизвода и алата за ковање, до самог поступка ковања новца.

Израда и издавање новца једно је од битних обележја суверености сваке државе. Због тога се у визуелно решење новца, поред ознаке номиналне вредности и године ковања, уводе и одређени елементи као што су грб, амблеми и натписи који означавају државу, односно банку емитента. Осим основне функције &ndash; средства плаћања &ndash; новац има и културну и социолошку вредност, као и бројне друге вредности.

Поводом пуштања у оптицај нове серије кованог новца Народне банке Србије у апоенима од 1, 5 и 10 динара отворена је 1. јула 2005. године тематска изложба &laquo;Израда кованог новца &ndash; од идејног решења до реализације&raquo;. Изложбом је приказан процес настајања кованог новца, од рада на скицама будућег изгледа новца, преко израде полупроизвода и алата за ковање, до самог поступка ковања новца.
Почеци употребе кованог новца везују се за најстарије датуме у историји. Поступак производње кованог новца који је тада установљен временом је усавршаван применом савремених технолошких решења. Ковнице новца у Европи до средине 16. века биле су својеврсне уметничке радионице и у њима се одвијао целокупан процес производње новца, коришћењем малобројног, ручно израђеног алата. Усавршавањем процеса његове производње, које је започело машинским ковањем, дошло се до новог квалитета &ndash; пре свега у изгледу новца, чије карактеристике тим начином ковања постају уједначеније и представљају јединствену поруку у ликовном и техничком смислу.
У изради кованог новца користе се различите легуре метала, и то оних чији састав погодује процесу ковања. Модеран новац намењен оптицају претежно се израђује од легура које садрже бакар, никл, цинк и алуминијум; данас се као легура често користе ново сребро и нордијско злато (од нордијског злата израђени су &ndash; апоени цента евра).
Ковани новац који Народна банка Србије издаје за потребе оптицаја у Републици Србији израђује Завод за израду новчаница и кованог новца &ndash; Топчидер, специјализована организација у саставу Народне банке Србије. Његова дуга традиција у изради кованог новца датира још из времена Краљевине Југославије, када су 1938. године инсталирана постројења за ковање новца, што је и био почетак рада Ковнице.

Изложба фотографија Фото-клуба Београд

Изложба фотографија Фото-клуба Београд биће отворена у понедељак, 6. октобра, у 19 часова, у изложбеном простору Народне банке Србије на Славији, Немањина 17.&nbsp;
Председник Фото-клуба Београд Војислав Луковић (КМФ ФСС) о овој изложби каже: &bdquo;Изложбу чине 82 фотографије 24 савремена аутора и 65 фотографија &rsquo;старих&rsquo; аутора који су у прошлом времену оставили трага у српској фотографији.&nbsp;
Од пејзажа до портрета, у црно-белој техници аналогне фотографије или у колор-техници дигиталног записа, чланови најстаријег фото-клуба у Србији приказују своје индивидуалне приступе.&nbsp;
Током 86 година постојања, кроз два века и неколико држава, радећи тихо, из прикрајка, као удружење љубитеља фотографије који не живе од фотографије, али живе за фотографију &ndash; о &rsquo;свом руву и свом круву&rsquo; &ndash; ФК Београд је изнедрио многе ауторе који су ушли у историју фотографије Србије. Кроз радост стварања, они својим радовима сведоче тренутке пролазности који остају забележени за вечност&rdquo;.&nbsp;
Изложба ће бити отворена до 20. октобра, сваког радног дана од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.

1760098414_6ce0b7_слађана_радовановић_црна_пластика_(1).png

1760098446_a6da49_pavel_surovi_groficaa_batori.png

1760098472_7582a6_едо_иглич_кловн_1.png

Изложба фотографија Фото-клуба Београд биће отворена у понедељак, 6. октобра, у 19 часова, у изложбеном простору Народне банке Србије на Славији, Немањина 17...

Изложба дечјих карикатура „Мали Пјер”

У уторак, 26. маја, у 13 часова, у изложбеном простору Народне банке Србије на Славији (Немањина 17), биће отворена изложба дечјих карикатура &bdquo;Мали Пјер&rdquo;.
На овогодишњем такмичењу, које се у континуитету одржава већ тринаест година, учествовало је више од 15.000 деце из целе Србије, што је, како кажу из удружења Пријатељи деце Србије, које организује ово такмичење, највећи број од његовог оснивања. Такмичење представља јединствену прилику да ученици основних школа покажу креативност и да истовремено путем карикатуре изразе своје ставове о различитим темама &ndash; породици, спорту, култури, заштити животне средине, али и о изазовима с којима се деца свакодневно суочавају у друштву.&nbsp; Изложбу чини 95 радова које је изабрао жири манифестације у саставу: председник Александар Загорац, наставник уметничке групе предмета у Школи за дизајн у Београду, карикатуриста Тошо Борковић и карикатуриста и дипломирани графички дизајнер Никола Драгаш. Од пристиглих радова, 34 рада су добила награде, које ће бити уручене на свечаном отварању. &bdquo;Мали Пјер&rdquo; се већ тринаест година налази у Календару такмичења и смотри Министарства просвете, а има подршку и Министарства културе.
Изложба ће бити отворена за јавност до 1. јуна. Радно време галерије Народне банке Србије је сваког радног дана од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.

У уторак, 26. маја, у 13 часова, у изложбеном простору Народне банке Србије на Славији (Немањина 17), биће отворена изложба дечјих карикатура &bdquo;Мали Пјер&rdquo;...