Link

Main Menu

Osnovnom izložbenom postavkom &bdquo;Novac na tlu Srbije&rdquo; predstavljeni su istorijski tokovi i razvoj novca na prostoru današnje Srbije, počev od njegove najranije pojave do savremenog doba.

Izlaganjem odabranih primeraka iz Numizmatičke Zbirke Narodne banke Srbije na osnovnoj izložbenoj postavci &bdquo;Novac na tlu Srbije&ldquo;, smeštenoj u centralnom holu zdanja Banke u Ulici kralja Petra 12, dat je pregled novca koji je bio u upotrebi na teritoriji naše zemlje, počev od njegove najranije pojave do savremenog doba i poslednjih novčanih emisija.

Tradicija upotrebe novca na prostorima današnje Srbije veoma je duga i seže u daleku prošlost. Najstariji primerci potiču iz VI&ndash;V veka p. n. e. Oni pripadaju kovanju grčkih gradova i svedoče o ranim dodirima stanovništva Balkana s razvijenim antičkim svetom. Sledi kovanje makedonskih vladara, Filipa II i Aleksandra Velikog, zatim jadranskih gradova Apolonije i Dirahiona, kao i srebrni novac Kelta, koji su živeli u oblasti današnjeg Srema i Beograda, gde su i kovali svoju monetu. Dugotrajna i snažna dominacija Rimskog carstva u periodu od I do V veka n. e. uslovila je otvaranje dveju značajnih kovnica rimskog novca na području današnje Srbije &ndash; Sirmijum (Sremska Mitrovica) i Viminacijum (Kostolac). Naziv osnovne rimske monete &ndash; denar, preko srpskog srednjovekovnog kovanja i, nadalje, preko kovanja obnovljene Srbije u XIX veku, zadržao se do danas u nazivu dinar &ndash; osnovne novčane jedinice monetarnog sistema savremene Srbije. Period od osnivanja samostalne srpske države u srednjem veku obeležen je opticajem novca koji su kovala varvarska plemena, a zatim moćna Vizantijska imperija.Prvi pomen &bdquo;srpskih dinara&rdquo; nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Međutim, dosadašnja istraživanja upućuju na kralja Radoslava (1227&ndash;1234), koji se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac. Novac su sve do pada Despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to širom teritorije srpske srednjovekovne države, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra kao što su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trepča i drugi. Taj novac zvao se dinar i predstavlja jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku. Brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca, shodno vrhuncu moći srednjovekovne Srbije, dolaze do izražaja u kovanju najvećeg srpskog vladara, kralja (1331&ndash;1346), a potom cara (1346&ndash;1355), Dušana, kada srpska država obimom monetarne produkcije prevazilazi susedne zemlje toga vremena.Usled gubitka samostalnosti srpske države, sve do sredine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta stranih država. U periodu turske prevlasti, na teritoriji današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca, Novo Brdo, Kučajna i Beograd. Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca &ndash; para &ndash; prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara.

Tematskom izložbom pod nazivom &ldquo;Falsifikati&rdquo; predstavljeni su falsifikati i originali novčanica izabranih apoena domaće i nekih stranih valuta.&nbsp;

Kada je reč o zaštiti novčanica od falsifikovanja, Narodna banka Srbije u njihovoj izradi primenjuje svetska dostinuća u toj oblasti. Nove dinarske novčanice sadrže kombinaciju vidljivih i nevidljivih zaštitnih obeležja. Rezultat toga je serija novčanica koja je izuzetno dobro zaštićena od falsifikovanja i, istovremeno, jednostavna za proveru.

Tematskom izložbom pod nazivom &bdquo;Falsifikati&rdquo; predstavljeni su falsifikati i originali novčanica izabranih apoena domaće i nekih stranih valuta. Posetioci izložbe imaju priliku da se, poređenjem falsifikovanih i originalnih novčanica, upoznaju sa elementima zaštite novčanica od falsifikovanja i time smanje rizik da i sami dođu u posed falsifikovanog novca. Koliko danas razvoj tehnologije doprinosi usavršavanju falsifikata i njihovom sve težem prepoznavanju, svedoče izloženi &bdquo;superdolar&rdquo;, apoen od 100 dolara, i &bdquo;superevro&rdquo;, apoen od 200 evra, koji su izuzetno uspešno izrađeni.
Vidljiva obeležja zaštite na novčanici na koja treba obratiti pažnju jesu: duboka štampa, vodeni znak, zaštitna nit, prozirni registar, kinegram i optički varijabilne boje.
U svakodnevnoj upotrebi novčanica uvek treba proveriti više od jednog zaštitnog elementa, koristeći tri vrlo jednostavna testa: OSETI, POGLEDAJ i NAGNI.

Izložbom je prikazan proces nastajanja kovanog novca, od rada na skicama budućeg izgleda novca, preko izrade poluproizvoda i alata za kovanje, do samog postupka kovanja novca.

Izrada i izdavanje novca jedno je od bitnih obeležja suverenosti svake države. Zbog toga se u vizuelno rešenje novca, pored oznake nominalne vrednosti i godine kovanja, uvode i određeni elementi kao što su grb, amblemi i natpisi koji označavaju državu, odnosno banku emitenta. Osim osnovne funkcije &ndash; sredstva plaćanja &ndash; novac ima i kulturnu i sociološku vrednost, kao i brojne druge vrednosti.

Povodom puštanja u opticaj nove serije kovanog novca Narodne banke Srbije u apoenima od 1, 5 i 10 dinara otvorena je 1. jula 2005. godine tematska izložba &laquo;Izrada kovanog novca &ndash; od idejnog rešenja do realizacije&raquo;. Izložbom je prikazan proces nastajanja kovanog novca, od rada na skicama budućeg izgleda novca, preko izrade poluproizvoda i alata za kovanje, do samog postupka kovanja novca.
Počeci upotrebe kovanog novca vezuju se za najstarije datume u istoriji. Postupak proizvodnje kovanog novca koji je tada ustanovljen vremenom je usavršavan primenom savremenih tehnoloških rešenja. Kovnice novca u Evropi do sredine 16. veka bile su svojevrsne umetničke radionice i u njima se odvijao celokupan proces proizvodnje novca, korišćenjem malobrojnog, ručno izrađenog alata. Usavršavanjem procesa njegove proizvodnje, koje je započelo mašinskim kovanjem, došlo se do novog kvaliteta &ndash; pre svega u izgledu novca, čije karakteristike tim načinom kovanja postaju ujednačenije i predstavljaju jedinstvenu poruku u likovnom i tehničkom smislu.
U izradi kovanog novca koriste se različite legure metala, i to onih čiji sastav pogoduje procesu kovanja. Moderan novac namenjen opticaju pretežno se izrađuje od legura koje sadrže bakar, nikl, cink i aluminijum; danas se kao legura često koriste novo srebro i nordijsko zlato (od nordijskog zlata izrađeni su &ndash; apoeni centa evra).
Kovani novac koji Narodna banka Srbije izdaje za potrebe opticaja u Republici Srbiji izrađuje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca &ndash; Topčider, specijalizovana organizacija u sastavu Narodne banke Srbije. Njegova duga tradicija u izradi kovanog novca datira još iz vremena Kraljevine Jugoslavije, kada su 1938. godine instalirana postrojenja za kovanje novca, što je i bio početak rada Kovnice.

Izložba fotografija Foto-kluba Beograd biće otvorena u ponedeljak, 6. oktobra, u 19 časova, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji, Nemanjina 17.&nbsp;
Predsednik Foto-kluba Beograd Vojislav Luković (KMF FSS) o ovoj izložbi kaže: &bdquo;Izložbu čine 82 fotografije 24 savremena autora i 65 fotografija &rsquo;starih&rsquo; autora koji su u prošlom vremenu ostavili traga u srpskoj fotografiji.&nbsp;
Od pejzaža do portreta, u crno-beloj tehnici analogne fotografije ili u kolor-tehnici digitalnog zapisa, članovi najstarijeg foto-kluba u Srbiji prikazuju svoje individualne pristupe.&nbsp;
Tokom 86 godina postojanja, kroz dva veka i nekoliko država, radeći tiho, iz prikrajka, kao udruženje ljubitelja fotografije koji ne žive od fotografije, ali žive za fotografiju &ndash; o &rsquo;svom ruvu i svom kruvu&rsquo; &ndash; FK Beograd je iznedrio mnoge autore koji su ušli u istoriju fotografije Srbije. Kroz radost stvaranja, oni svojim radovima svedoče trenutke prolaznosti koji ostaju zabeleženi za večnost&rdquo;.&nbsp;
Izložba će biti otvorena do 20. oktobra, svakog radnog dana od 10 do 18 časova. Ulaz je slobodan.

1760098414_6ce0b7_слађана_радовановић_црна_пластика_(1).png

1760098446_a6da49_pavel_surovi_groficaa_batori.png

1760098472_7582a6_едо_иглич_кловн_1.png

Izložba fotografija Foto-kluba Beograd biće otvorena u ponedeljak, 6. oktobra, u 19 časova, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji, Nemanjina 17...

Izložba &bdquo;Moja novčanica&rdquo;, koju priređuje Univerzitet Metropolitan biće otvorena u ponedeljak, 2. novembra, u 18 časova, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji, &nbsp;u Nemanjinoj 17.
Na izložbi će biti predstavljena autorska rešenja dizajna novčanica koja su izradili studenti Fakulteta digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan. Studenti su, u okviru specifičnih zahteva koje podrazumeva izrada idejnih rešenja, primenom različitih vizuelnih pristupa istraživali načine na koje se prepoznatljivi elementi nacionalnog identiteta mogu predstaviti na nov i originalan način. Ova rešenja istovremeno potvrđuju da novčanica, pored svoje osnovne funkcije, može biti i prostor za umetničko izražavanje, pričanje priča i afirmisanje vrednosti jednog društva.
Ovaj projekat, nastao u saradnji s Narodnom bankom Srbije, pružio je priliku studentima da povežu znanja stečena tokom studija sa specifičnim zahtevima dizajna novčanica. Uz mentorsku podršku svojih profesora, oni su razvijali autentična rešenja koja objedinjuju tradiciju i savremeni dizajnerski izraz. Istovremeno, projekat pruža priliku mladim dizajnerima da svoje ideje predstave široj javnosti.
Izložba u Narodnoj banci Srbije biće otvorena za javnost do 6. novembra, svakim radnim danom od 10 do 18 časova.

Izložba &bdquo;Moja novčanica&rdquo;, koju priređuje Univerzitet Metropolitan biće otvorena u ponedeljak, 2. novembra, u 18 časova, u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije na Slaviji, &nbsp;u Nemanjinoj 17.

Izložba „Moja novčanica”