Поводом пуштања у оптицај нове серије кованог новца Народне банке Србије у апоенима од 1, 5 и 10 динара отворена је 1. јула 2005. године тематска изложба «Израда кованог новца – од идејног решења до реализације». Изложбом је приказан процес настајања кованог новца, од рада на скицама будућег изгледа новца, преко израде полупроизвода и алата за ковање, до самог поступка ковања новца.
Почеци употребе кованог новца везују се за најстарије датуме у историји. Поступак производње кованог новца који је тада установљен временом је усавршаван применом савремених технолошких решења. Ковнице новца у Европи до средине 16. века биле су својеврсне уметничке радионице и у њима се одвијао целокупан процес производње новца, коришћењем малобројног, ручно израђеног алата. Усавршавањем процеса његове производње, које је започело машинским ковањем, дошло се до новог квалитета – пре свега у изгледу новца, чије карактеристике тим начином ковања постају уједначеније и представљају јединствену поруку у ликовном и техничком смислу.
У изради кованог новца користе се различите легуре метала, и то оних чији састав погодује процесу ковања. Модеран новац намењен оптицају претежно се израђује од легура које садрже бакар, никл, цинк и алуминијум; данас се као легура често користе ново сребро и нордијско злато (од нордијског злата израђени су – апоени цента евра).
Ковани новац који Народна банка Србије издаје за потребе оптицаја у Републици Србији израђује Завод за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, специјализована организација у саставу Народне банке Србије. Његова дуга традиција у изради кованог новца датира још из времена Краљевине Југославије, када су 1938. године инсталирана постројења за ковање новца, што је и био почетак рада Ковнице.
Израда и издавање новца једно је од битних обележја суверености сваке државе. Због тога се у визуелно решење новца, поред ознаке номиналне вредности и године ковања, уводе и одређени елементи као што су грб, амблеми и натписи који означавају државу, односно банку емитента. Осим основне функције – средства плаћања – новац има и културну и социолошку вредност, као и бројне друге вредности.